Putnik u saobraćajnoj nezgodi: odšteta i kada je vozač prijatelj ili rođak

Sadržaj

1. Ko plaća odštetu putniku
2. Nezgoda sa jednim vozilom
3. Sudar dva ili više vozila
4. Autobus, taksi i javni prevoz
5. Šta može da umanji naknadu putniku
6. Šta putnik može da naplati
7. Šta ako vozilo nije bilo osigurano
8. Rok za zahtev

Putnik je u najboljem položaju od svih učesnika nezgode: on gotovo nikada nije kriv. Ipak, putnici su grupa koja najčešće ne traži odštetu, uglavnom zato što je vozač bio supružnik, roditelj ili prijatelj i niko ne želi da ga „tuži”. To je zabluda: odštetu ne plaća vozač, već njegovo osiguranje.

Ko plaća odštetu putniku

Svako registrovano vozilo u Srbiji mora imati polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Ta polisa pokriva štetu koju vozilo nanese trećim licima, a putnik je za vozača treće lice. Zato putnik zahtev podnosi osiguravaču, a vozač lično ne plaća ništa.

Nezgoda sa jednim vozilom

Ako je vozač sleteo sa puta ili udario u prepreku, putnik se obraća osiguranju vozila u kojem se nalazio. Nije važno da li je vozač član porodice. Jedini izuzetak je sam vozač: on ne može da naplati štetu od sopstvene polise od autoodgovornosti.

Sudar dva ili više vozila

Kada se sudare dva vozila, putnik ne mora da čeka da se utvrdi ko je kriv.

Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. (Zakon o obligacionim odnosima, čl. 178, st. 4)

Solidarna odgovornost znači da putnik može da traži celu naknadu od osiguranja bilo kog vozila učesnika nezgode. Osiguranja posle sama raspodeljuju trošak prema krivici. U praksi se zahtev obično podnosi osiguranju vozila za koje je krivica najjasnija ili osiguranju koje brže rešava zahteve.

Autobus, taksi i javni prevoz

Putnici u javnom prevozu imaju dodatnu zaštitu. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009 i dr.) predviđa i obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja. Ta polisa isplaćuje ugovorene iznose nezavisno od krivice, a pored nje putnik može tražiti i punu naknadu štete od osiguranja od autoodgovornosti.

Šta može da umanji naknadu putniku

Iako putnik nije kriv za sudar, može doprineti nastanku ili obimu štete. Tada se naknada umanjuje srazmerno doprinosu (ZOO, čl. 192). Najčešći primeri:

• Nevezan pojas. Ako veštak utvrdi da bi povrede bile lakše da je putnik bio vezan, naknada se umanjuje za određeni procenat.
• Vožnja sa vozačem pod dejstvom alkohola. Ako je putnik znao ili morao znati da vozač nije trezan, sudovi mu po pravilu umanjuju naknadu zbog svesnog prihvatanja rizika.
• Prevoz na mestu koje nije za putnike, na primer u tovarnom delu vozila.

Umanjenje nije isto što i gubitak prava. Čak i putnik koji nije bio vezan dobija naknadu, samo umanjenu. Zato se zahtev isplati podneti i kada mislite da ste „i sami krivi”.

Šta putnik može da naplati

Isto što i svaki drugi oštećeni: nematerijalnu štetu za bolove, strah, umanjenje životne aktivnosti i naruženost (ZOO, čl. 200) i materijalnu štetu za troškove lečenja, izgubljenu zaradu i tuđu pomoć (ZOO, čl. 195). Detaljnije o tome pisali smo u tekstu Nematerijalna šteta posle nezgode.

Šta ako vozilo nije bilo osigurano

Ako vozilo u kojem ste bili ili vozilo krivca nema važeću polisu, ili je krivac pobegao, zahtev se podnosi Garantnom fondu. Izuzetak je putnik koji je dobrovoljno ušao u vozilo znajući da je ukradeno. Postupak smo opisali u tekstu Krivac nema polisu ili je pobegao.

Rok za zahtev

Važe opšti rokovi zastarelosti: tri godine od saznanja za štetu i štetnika, a najviše pet godina od nastanka štete (ZOO, čl. 376). Ako je protiv vozača vođen krivični postupak, rok može biti duži (ZOO, čl. 377).

Bili ste putnik i povređeni ste? Pošaljite slučaj na besplatnu proveru ili pročitajte više na stranici Odšteta za saobraćajnu nezgodu.

Tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Propisi i sudska praksa se menjaju, pa pre bilo kakve odluke proverite važeći tekst zakona na pravno-informacioni-sistem.rs ili se obratite pravniku.