Izveštaj o povredi na radu: kako se sastavlja i šta ako poslodavac odbija

Sadržaj

1. Ko sastavlja izveštaj
2. Prijava inspekciji rada
3. Šta mora da piše u izveštaju
4. Kome se dostavlja
5. Šta ako poslodavac odbija da sastavi izveštaj
6. Česte greške povređenih radnika
7. Posle izveštaja

Izveštaj o povredi na radu je dokument na koji se oslanjaju gotovo sva prava povređenog radnika: bolovanje u visini 100% zarade, naknada štete, isplata iz kolektivne polise i prava iz penzijskog osiguranja. Problem je što ga sastavlja poslodavac, kojem nije uvek u interesu da povreda bude zabeležena.

Ko sastavlja izveštaj

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 35/2023) obavezuje poslodavca da vodi evidenciju o povredama na radu, da povredu prijavi i da sačini izveštaj o povredi na radu. Izveštaj se sastavlja na propisanom obrascu, a podatke o medicinskom delu popunjava i overava lekar koji je prvi pregledao povređenog.

Prijava inspekciji rada

Pored izveštaja, poslodavac je dužan da povredu na radu prijavi inspekciji rada. Kod smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu, prijava se podnosi odmah, a inspekcija po pravilu izlazi na lice mesta. Ovo je obaveza poslodavca prema državi i nezavisna je od vaših zahteva.

Šta mora da piše u izveštaju

• Podaci o zaposlenom i poslodavcu, uključujući radno mesto na kojem ste radili.
• Vreme i mesto povrede, što preciznije.
• Opis kako se povreda dogodila: šta ste radili, kojim sredstvom, šta je pošlo naopako.
• Svedoci, sa imenima.
• Medicinski deo: dijagnoza i ocena težine povrede, koje popunjava lekar.

Pažljivo pročitajte opis događaja pre nego što potpišete. Formulacije poput „zaposleni nije koristio zaštitnu opremu” ili „povreda je nastala nepažnjom zaposlenog” kasnije se koriste da bi se umanjila naknada. Ako se ne slažete sa opisom, upišite primedbu ili tražite izmenu.

Kome se dostavlja

Izveštaj se dostavlja povređenom zaposlenom, nadležnim organima i fondovima zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao i drugima kako propis određuje. Tražite svoj primerak i sačuvajte ga, jer će vam trebati za svaki zahtev.

Šta ako poslodavac odbija da sastavi izveštaj

Ovo se dešava češće nego što se misli, posebno kod rada na crno, kod privremenih angažovanja i kada poslodavac strahuje od inspekcije. Ako se to desi:

1. Tražite izveštaj pisanim putem. Pošaljite zahtev preporučeno ili e-mailom, da imate dokaz da ste ga tražili i kada.
2. Obavestite inspekciju rada. Inspekcija može da utvrdi okolnosti povrede i naloži poslodavcu da ispuni obaveze. Prijava inspekciji je vaše pravo.
3. Kod lekara recite da je reč o povredi na radu. Neka se u anamnezi zabeleži gde, kada i kako ste se povredili.
4. Prikupite dokaze. Imena i kontakte svedoka, fotografije mesta, poruke kojima ste javili povredu nadređenom.
5. Ne odustajte od zahteva. Izveštaj je važan dokaz, ali pravo na naknadu štete ne zavisi samo od njega. Okolnosti povrede mogu se dokazati i svedocima i drugim dokazima u sudskom postupku.

Rad bez ugovora ne oduzima pravo na naknadu štete. Ako ste stvarno radili za poslodavca, on odgovara za štetu, a rad na crno je njegov prekršaj, ne vaš.

Česte greške povređenih radnika

• Ne javljaju povredu odmah jer „nije ništa strašno”, pa se posle ne može dokazati da je nastala na poslu.
• Kod lekara kažu da su se povredili kod kuće, na nagovor poslodavca.
• Potpisuju izveštaj sa opisom koji ih okrivljuje.
• Ne traže svoj primerak izveštaja.

Posle izveštaja

Kada imate izveštaj, možete ostvariti bolovanje u visini 100% zarade, tražiti naknadu štete od poslodavca i isplatu iz kolektivne polise. Pročitajte tekstove Šta se smatra povredom na radu i Naknada štete od poslodavca, a slučaj pošaljite na besplatnu proveru. Sve o pravima povređenih radnika je na stranici Naknada za povredu na radu.

Tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Propisi i sudska praksa se menjaju, pa pre bilo kakve odluke proverite važeći tekst zakona na pravno-informacioni-sistem.rs ili se obratite pravniku.