Naknada štete od poslodavca za povredu na radu: šta i koliko

Sadržaj

1. Osnov: član 164 Zakona o radu
2. Kada poslodavac odgovara
3. Šta se naplaćuje od poslodavca
4. Ko zapravo plaća
5. Doprinos zaposlenog
6. Ostali izvori novca
7. Rokovi
8. Kako se postupa

Mnogi radnici posle povrede prime bolovanje i misle da je time sve rešeno. Bolovanje je samo zamena za zaradu. Za bol, strah, trajne posledice i druge gubitke postoji posebna naknada štete, koju duguje poslodavac, a najčešće je isplaćuje njegovo osiguranje.

Osnov: član 164 Zakona o radu

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. (Zakon o radu, čl. 164)

„U skladu sa zakonom” znači pre svega u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, koji uređuje kada se odgovara za štetu i šta se sve nadoknađuje.

Kada poslodavac odgovara

Kada je kriv, a krivica se pretpostavlja

Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. (Zakon o obligacionim odnosima, čl. 154, st. 1)

Ovo je važno: ne morate vi da dokazujete da je poslodavac kriv, već poslodavac mora da dokaže da nije. Tipični propusti poslodavca su nedostatak zaštitne opreme, neispravne mašine, neobučenost za rad, prekovremeni rad i nepoštovanje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

I kada nije kriv: opasna delatnost

Za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu (ZOO, čl. 154, st. 2 i čl. 173 i 174). Sudovi kao opasnu delatnost često tretiraju rad na visini, rad sa mašinama, građevinske radove, rad sa strujom i hemikalijama. U tim slučajevima poslodavac se oslobađa odgovornosti samo ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, ili usled spoljnog uzroka koji se nije mogao predvideti.

Šta se naplaćuje od poslodavca

Nematerijalna šteta (ZOO, čl. 200)

• pretrpljeni fizički bolovi,
• pretrpljeni strah,
• duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti,
• duševni bolovi zbog naruženosti.

Materijalna šteta (ZOO, čl. 189 i 195)

• troškovi lečenja koje nije pokrilo zdravstveno osiguranje,
• razlika između zarade koju biste ostvarili i naknade koju ste primili,
• troškovi tuđe pomoći i nege, pojačane ishrane, prevoza na lečenje,
• renta, ako je radna sposobnost trajno umanjena ili izgubljena.

Iznos nematerijalne štete određuje se prema nalazu veštaka medicinske struke i sudskoj praksi, isto kao kod saobraćajnih nezgoda. Više o tome u tekstu Nematerijalna šteta: bol, strah i umanjenje životne aktivnosti.

Ko zapravo plaća

Većina ozbiljnih poslodavaca ima polisu osiguranja od odgovornosti prema zaposlenima. U tom slučaju naknadu isplaćuje osiguravač, a ne firma iz svog budžeta. To je važno jer mnogi radnici ne traže naknadu iz straha od reakcije poslodavca.

Privremena sprečenost za rad zbog povrede na radu i obraćanje nadležnim organima radi zaštite prava nisu opravdan razlog za otkaz po Zakonu o radu.

Doprinos zaposlenog

Ako je i zaposleni doprineo povredi, na primer nije koristio zaštitnu opremu koju je dobio, naknada se umanjuje srazmerno njegovom doprinosu (ZOO, čl. 192). Pravo ne nestaje. Poslodavac koji nije kontrolisao da li se oprema koristi i sam snosi deo odgovornosti.

Ostali izvori novca

• Bolovanje 100%: naknada zarade za vreme privremene sprečenosti zbog povrede na radu iznosi 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (Zakon o radu, čl. 115).
• Kolektivno osiguranje: polisa osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja isplaćuje se nezavisno od krivice. Detaljnije u tekstu Kolektivno osiguranje zaposlenih.
• PIO fond: novčana naknada za telesno oštećenje od najmanje 30%, a kod gubitka radne sposobnosti i invalidska penzija.

Rokovi

Zahtev za naknadu štete zastareva za tri godine od kada ste saznali za štetu i štetnika, a najkasnije za pet godina od nastanka štete (ZOO, čl. 376). Kod povreda sa dugim lečenjem rok se u praksi često računa od završetka lečenja, kada je obim štete poznat, ali to ne treba čekati do poslednjeg dana.

Kako se postupa

1. Obezbedite izveštaj o povredi na radu i kompletnu medicinsku dokumentaciju.
2. Pravnik podnosi odštetni zahtev poslodavcu, odnosno njegovom osiguravaču.
3. Sledi veštačenje i ponuda, a većina zahteva se reši vansudskim poravnanjem.
4. Ako ponuda nije odgovarajuća, podnosi se tužba.

Pošaljite slučaj na besplatnu proveru ili pročitajte više na stranici Naknada za povredu na radu.

Tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Propisi i sudska praksa se menjaju, pa pre bilo kakve odluke proverite važeći tekst zakona na pravno-informacioni-sistem.rs ili se obratite pravniku.